Noć muzeja, 18. maj 2019. od 16:00 do 24:00

Renesansa zaboravljenog Petra Stojanovića

On važi ne samo za najškolovanijeg, već i za najplodotvornijeg srpskog kompozitora! Pa kako je onda Petar Stojanović pao u zaborav? Vreme je da te upoznamo sa njegovim životom, ali i stvaralaštvom – dovoljno je da ti kažemo da su Stojanovićeve kompozicije izvođene i po dve stotine puta širom Evrope, iako je u rodnoj zemlji zaboravljen.

Autorka izložbe: Nataša Špaček

Renesansa zaboravljenog Petra Stojanovića

 Pomozi nam da zajedno ispravimo ove nepravde, a mi ćemo ti se odužiti ekskluzivnim predstavljanjem porodične zaostavštine Stojanovića! Uz to ćemo te provesti „iza kulisa“ ove muzičke akademije, dočekati te partitaturama koje će oživeti, iznenadićemo te čak Meštrovićem, tamo gde ga ne očekuješ, a sve to uz zvuke i priče iz dana kada su FMU posećivali Šostakovič, Kopland, Stravinski...

16.30- 17.00  – Džez ansambl 2A
Anabela Aleksza – vokal
Vuk Bradić – gitara
Nikola Lončar–alt saksofon

17.30 do 18.00  – Džez ansambl 7B
Kosta Vukašinović – trombon
Vojin Nenadović – gitara
Miljan Mitrović– klavir
Lazar Jovičić – kontrabas
Nikola Banović – bubnjevi

18.00  – Klavirski kvintet Altro senso
Nataša Špaček, klavir, Tea Petrović-Balint, violina, Igor Aleksić, violina, Jovan Stojanović, viola i Dušan Kočišević, violončelo.
Nataša Špaček, klavir i Tanja Obrenović, mecosopran.

19.00 
Nataša Špaček, klavir, Tea Petrović-Balint, violina, Igor Aleksić, violina, Jovan Stojanović, viola i Dušan Kočišević, violončelo.
Nataša Špaček, klavir, i Tanja Obrenović, mecosopran.

Od 20.00 su vođene ture od strane autorke izložbe o Petru Stojanoviću.

Foto: dobročinstvom Stanke Jovanović ustupljena Nataši Špaček

Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu Kralja Milana 50

Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, osnovan je kao Muzička akademija ukazom Ministarstva prosvete donetim 31. 3. 1937, a datumom početka rada smatra se 21. 11. 1937, kada je upriličena svečanost otvaranja i osvećenja. Utemeljenjem ove ustanove prvi put je u nacionalnim okvirima zaokružen sistem muzičkog školovanja.

Postavljanje osnove institucije povereno je stručnoj komisiji, koju su činili kompozitor i muzikolog Kosta Manojlović, potom prvi rektor Akademije, kompozitor i dirigent Stevan Hristić i violinista i kompozitor Petar Stojanović, dok je za administrativnog direktora postavljen kompozitor i dirigent Jovan Bandur. Oni su izradili nastavne planove i programe za studije na sedam odseka: za kompoziciju i dirigovanje, solo pevanje, klavir, violinu, violončelo, pozorišnu umetnost i nastavnike muzike.

Obezbeđeni su početni materijalni uslovi – zgrada, biblioteka i instrumenti. Posebno impresivan je podatak da je u prvoj godini rada Biblioteka raspolagala fondom od preko sedam hiljada publikacija prikupljenih donacijama. Među darodavcima bili su Francuska, Turska, Republika Estonija, Britanija, Kongresna biblioteka iz Vašingtona, moskovski Savez kompozitora, brojne ustanove iz cele Jugoslavije, a najznačajniji prilog dao je Briselski komitet sa 4902, kako je zabeleženo "pažljivo sakupljena i odabrana dela". U jesen je upisana i prva generacija u kojoj je bilo 38 studenata. Istovremeno su srednju školu pohađala 103 đaka na odsecima za teorijske predmete, solo pevanje, instrumente (klavir, violina, violončelo, kontrabas) i balet.

FMU danas

Fakultet muzičke umetnosti je prva umetnička visokoškolska institucija u našoj sredini, koja svojim višedecenijskim radom i rezultatima danas, u našoj zemlji, predstavlja istinskog lidera iz oblasti muzičkog stvaralaštva, interpretacije i edukacije, a poželjnog i inspirativnog umetničkog partnera brojnim uglednim institucijama iz celog sveta. Ideja vodilja prvih profesora i osnivača Fakulteta bila je usmerena na stvaranje umetnika i pedagoga koji će svojim koncertnim i nastavničkim aktivnostima ne samo muzički opismeniti talentovane pojedince, već kreirati specifičnu umetničku svest, koja će kao takva uticati, promeniti i oplemeniti širu društvenu zajednicu. Ovaj razvojni umetnički proces, sa istim žarom nastavljaju i današnje generacije profesora.

Za nešto više od pola veka učinjen je ogroman napredak – umetnička muzika postala je sastavni deo kulturnog izraza naše sredine, renomirani festivali umetničke muzike u našoj zemlji već proslavljaju višedecenijske jubileje, simfonijski orkestri, brojni kamerni i vokalno instrumentalni ansamlbi, kao i gotovo svakodnevni solistički resitali, okupljaju svojim kvalitetnim i zanimljivim sadržajima značajno brojan deo populacije.

telefon: 011/ 2659887 e-mail: fmuinfo@fmu.bg.ac.rs website: www.fmu.bg.ac.rs