Noć muzeja, 20. maj 2017. od 17:00 do 01:00

Noć muzeja, 20. maj 2017. od 17:00 do 01:00

Muzej anatomije čoveka

Muzej anatomije čoveka otvara svoja vrata vas, premijerno u Noći muzeja!

Zaljubljenici u medicinu, biologiju i anatomiju, ovo je jedinstvena prilika da se nađete u neverovatnom okruženju sa oko 250 eksponata koji vam otkrivaju najveće tajne ljudskog tela.

Ukoliko želiš da budeš među 120 posetilaca Noći muzeja koji će prisustvovati vođenim turama prof. Milan Milisavljevic, prijavi se što pre!

Žao nam je! Niste bili dovoljno brzi, sva mesta za ovu lokaciju su popunjena. 

Dobra vest je da u Beogradu ima više od 60 lokacija, gde ćete sigurno naći nešto po svom ukusu.

nm.slike.krug

Muzej anatomije čoveka Medicinskog fakulteta u Dr Subotića br. 4/2 oformljen je od skromne postojeće kolekcije po ugledu na Musée d'Anatomie de Rouvière, koji se nalazi u Academie de Paris, Université René Descartes. Muzej je postavljen i smešten u prostor u kome se i danas nalazi angažovanjem prof. dr Vere Draganić. Rad na formiranju muzeja otpočeo je 1975. godine, a muzej je svečano otvoren prilikom jubilarne proslave Dana Medicinskog fakulteta u Beogradu, 9. decembra 1980. godine.

Anatomija je mesto gde studenti uče osnovni jezik medicine. Kako je morfologija ključna zastrukturu i funkciju centralni prostor Instituta za anatomiju zauzima Muzej. Oko 250 eksponata smešteno je u 27 vitrina u tri spojene prostorije površine 188 m2. U izradi muzejskih eksponata učestvovali su neki od nastavnika Instituta za anatomiju i to je aktivnost koja se i dalje odvija. Tokom 2000. godine, povodom 80 godina od osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, muzejski preparati su u celini restaurirani i zanovljeni angažovanjem prof. dr Milana Milisavljevića.

Muzejska postavka sadrži neke od naših starih udžbenika anatomije, stare separate stručnih radova, zbornike kongresa Udruženja anatoma Jugoslavije, kao i staru opremu korišćenu u istraživačkom radu na Institutu. Najveći deo izloženog materijala su disekovani preparati organa i delova tela, zbirka kostiju (prava retkost je zub mamuta) i serija preseka glave i tela. Posebnu grupu čine korozioni preparati krvnih sudova fetalnog i adultnog materijala.

Muzej anatomije čoveka namenjen je redovnoj, poslediplomskoj i doktorskoj nastavi studenata medicine, kao i studenata drugih fakulteta i viših škola i uključen je u Zajednicu muzeja grada Beograda. Kontinuirano korišćenje Muzeja i velki značaj u edukaciji koji mu pridajemo zahtevaju stalno materijalno ulaganje i lično angažovanje na održavanju postojećih i izradi novih preparata. Plastinacija, kao nova i visoko kvalitetna metoda čuvanja preparata, treba da zauzme počasno mesto u Muzeju, pa postoje planovi za nabavku i ovakvog materijala, što podrazumeva i pomoć prijatelja Muzeja.

Zbirka crteža profesora N. Miljanića

Zbirka originalnih crteža profesora N. Miljanića je jedinstvena i vredna kolekcija medicinskih ilustracija kakva ne postoji na medicinskim fakultetima. Serija crteža posvećena je i detaljno predstavlja pojedine kosti skeleta čoveka. U donjem desnom uglu svakog crteža tušem je upisan potpis N. Miljanić, a u donjem levom uglu karakterističan potpis autora H. Frantz, Paris 1920. Malo znamo o samom slikaru, sem da su dostupni njegovi portreti francuskih lekara tog doba u časopisu Chanteclair, kao i medicinske ilustracije korišćene u stručnim radovima, npr. crteži slučajeva urođene dislokacije zgloba kuka koji se čuvaju u Musée Dupuytren u Parizu a koje je Sir Thomas Fairbank reprodukovao u radu "Congenital Dislocation of the Hip", objavljenom u British Journal of Surgery, vol. 17, 1929-1930.
Postavka je stalno izložena na zidovima osteoloških sala Instituta za anatomiju. Zbirka se sastoji od 36 crteža velikog formata, ukupne površine od 99,7 metara kvadratnih.

Crteži su rađeni u kombinovanoj tehnici pastela, akvarela i tuša. Podloga je deblji natron papir kaširan na platno. Tokom vremena, zbog stalne izloženosti direktnom uticaju vlage, svetla, prašine i dodirivanja, panoi su dobili žuti ton i postali krti, kao i platno u podlozi, što im daje posebnu patinu starina. Neophodnost konzervatorsko restauratorskih radova nametala se stalno kao tema proteklih godina. Poslednji su trenuci da se stručno obavi snimanje i popis stanja, mehaničko i hemijsko čišćenje slika, skidanje sa starog platna, pranje, fiksiranje bojenog sloja i papira, lepljenje na novo platno, stavljanje na ramove pod providni klirit i opremanje ukrasnim lajsnama. Zajedničkim kontinuiranim naporima sa upravom Škole očekujemo od 2000. godine da se započne sa ovim radovima i da Ministarstvo prosvete proglasi kolekciju Instituta za kulturno blago, pošto Narodni muzej uradi ekspertizu o vrednosti crteža. Nadamo se da ćemo proslavu 100. rođendana Fakulteta obeležiti javnim predstavljanjem kolekcije profesora N. Miljanića u punom sjaju.